Мој лични страх је везан за цртање мотора, бицикли и чопера. Аутомобили никада нису представљали проблем, цртао сам их са уживањем од када знам за себе. Страх од таквих ствари превазилазим покушајем да дизајнирам управо оно чега се плашим. Кажу да је страх највише изазван непознаницом, незнањем, то такође треба да решимо тиме што ћемо изучити, научити "противника".
Управо из тог разлога сам и почео да вам пишем ово, да и ви нађете начина да превазиђете своје страхове везане за цртање, дизајнирање. Ових дана ћу своју стваралачку енергију да усресредим на један такав страх, страх од мотора. Видећете на блогу колико сам у томе успео.У овоме нећу бити сам, имаћу подршку мог пријатеља који је возио мотор и страствен је бајкер, од њега мислим да сазнам доста тога о моторима и да им некако удахнем "душу".
У моторе се никада нисам разумео, нису ме занимали, од марки мотора знам само оне јапанске, неки италијански и то је то. Возио сам се два пута на мотору, једном на томосу и једном на Хонди од шесто кубика, незаборавно искуство. То моје искуство на мотору није ни приближно довољно да се упустим у озбиљнији дизајн.
Сада када ово пишем почињем да сумњам да ћу уопште успети да урадим такав дизајн којим бих ја био задовољан и опет ево га тај страх. Пробаћу и у томе лежи кључ. Пробати не једном, не два пута, него док не поразите страх и почнете да дизајнирате фантастичне ствари. Већ сам раније покушао тако што сам осмислио серију "чопера", било је то јако надахњујуће и подстицајно за мене и за моју даљу каријеру. Сличан осећај сам имао и када сам први пут "подигао" зидове у AUTOCADU или када сам први пут направио аморфну форму.
Нема коментара:
Постави коментар