Како одузети дизајнеру време

(или како дати упутство дизајнеру?)

Када одлучите са којим дизајнером или агенцијом желите да радите, ваш следећи корак јесте да саставите упутство за дизајнера. Многи долазе неспремни на разговор са дизајнером, импровизују и чекају реакцију дизајнера. Често не знају ни зашто су дошли, криви су по свим тачкама оптужнице.

Дође ми жена заседне и каже ја бих дечју собу. Онда ћути, видим нема вајде, морам ја да питам. Па почнем стандардно, за колико деце је соба, мислим она ће кренути да прича, ма јок. Добијем одговор експлицитног карактера типа број два. Ћути оптужена, ћутим и ја. Видим оће прође радно ми време па наставим. Које су годиште деца, мислим распричаћу је. Ма страшно ни да писне, а малочас сећам се брбљала у деведесет. Наравно није затварала о неким небитним стварима, времену, буранији са пијаце и неком типу на паркингу. Ако је питам још нешто размазићу је и само ћу се намучити касније али шта је ту је, прогутам кнедлу и наставим. Имате дечаке или девојчице или дечака и девојчицу? И тако добијем информацију и идемо у недоглед. Намучи ме само да узмем основне информације а о материалима нисмо ни почели. Каснији дизајн најчешће препуштан мени али ту је када се све завршим да исправља и коригује, стандардно то значи и дупли посао. Поновно моделовање, мењање текстура, рендер. Доста времена се утроши због непричљивости оптужене.

Дупли посао је управо оно што не желимо да нам се деси или да сведемо на ретку појаву. Као дизајнери морамо наше време ценити па бих апеловао на оптужене (клијенте) у овом тексту да нам не приређују тај сценарио.

Дизајнери су као лекари, могу да свој посао ураде како треба само ако имају све потребне информације. Могло би касније доста да вас кошта ако изоставите и најмању појединост.

Циљ упутства за дизајнера је да се дизајнеру да што је могуће више информација о проблему који он својим дизајном треба да реши, без обзира да ли се ради о дизајнирању седишта у аутомобилу или етикети на прехрамбеном производу који ће се обраћати потрошачима у Сједињеним Државама.

Упутство би требало да буде што сажетије како би се избегли неспоразуми. Међутим, немојте оклевати да се емотивно изражавате ако ћете тако боље пренети оно што желите. Формалност понекада може да буде препрека у комуникацији. 

Није тешко ако се поједностави, пишите у тезама. Кратко и сажето. Пробајте да се поставите у улогу дизајнера и да "ослушнете" шта би он хтео да сазна, шта му је потребно за "идеалан" дизајн. У сценариу којем сам имао прилике да присуствујем у више наврата само одузимате време и себи и дизајнеру, можда оптужени има времена на претек, можда му време није битно, можда он своје време не поштује, али дизајнеру је најчешће време јако битно због рокова на другим пројектима. Немојте бити оптужени, издвојите мало времена и припремите се за разговор са дизајнером.

Пример упутства за дечју собу:

• Дечја соба је за двоје деце;
• 6 година је девојчица и од 10 година дечак;
• Волела биx ако би могао да се смести кревет на спрат;
• Да се некако интегрише у кревет плакар;
• Плакар треба да има по две фиоке за свако дете;
• Не треба качење у плакару већ само полице;
• Кревети да буду мало шири (душек 190x110 по мери)
• Све може да буде од универа (ограничен буђет пожељно знати цифру)
• Потребан један радни сто дужи да могу двоје да седе;
• Боје су комбинација розе за девојчицу и зелена за дечака, може и нека дрвна текстура;
• Да се на зиду остави места за WII конзолу а да има места да се играју;
• Да се сместе и два лејзи бега, и доста кутија за играчке;

Како сам изгубио руку

(или компјутер против ручног цртања)

Шта је старије кокош или јаје? Вечито питање које и најбоље филозофе терало на размишљања. Е па у духу савремене филозофије поставља се једно модерно питање. Која је боља, квалитетнија и бржа техника представљања вашег дизајна.

То питање наравно да зависи од искуства и знања дизајнера, али пођимо са претпоставком да је дизајнер вешт. Мишљење које ја заступам је да зависи да ли знамо тачно које је решење право. Ако имамо коначно решење (а ретко га имамо) онда руком можемо представити један поглед и коначно решење и завршити посао. Друга опција када је боље радити на рачунару (рендер) је када треба представити варијације.  Најчешће клијент није сигуран које решење жели, па у том двоумљењу жели да види још неку варијанту, можда има неки предлог. Тада како би клијенту удовољили треба брзо направити нови рендер. Такође некада је потреба дизајн приказати из више углова. У том случају је боље је имати на рачунару модел који можемо брзо променити и удовољити клијенту. У случају цртања руком, немамо времена за тај врхунски коначни цртеж. 

Треба бити вештији у описивању дизајна када се ради ручни цртеж. Како би дочарали неку другу верзију потреба је описно речима клијенту презентовати ту варијацију. Ако клијент прихвати причу на корак сте од потписивања уговора за сарадњу.

Шта више вреди је јако дискутабилно, свако знање и вештина треба да је на цени. Клијент увек жели врхунски квалитет без обзира колико даје новца а такође клијент најћешће више цени комјутерски одрађен цртеж него ручни (зато што му је рендер непознаница). 

Мислим значи постојим

Некада давно мисао је била на цени. Некада давно је постојала филозофија. Некада давно, a није било баш толико давно, мисао филозофа није остала неважна а камоли глупа или непромишљена. Некада давно су се људи ценили, не због тога колико имају богатства већ колико су мудро беседили.

Сада су се ствари промениле. Како?! Па сада се више вреднују "шљакатори", људи који оду у Немачку на градилиште одраде девет месеци, радећи сваким даном десетак сати дневно са само недељом слободном. Такви људи дођу са новцем и вреднују се у друштву као неко ко је постигао нешто, уствари они и јесу постигли нешто, имају свој стан, ауто, одлазе на зимовања итд. 

Ништа нам не вреди да седимо и мудрујемо цео дан, да будемо "умни" људи. Тако нећемо постићи ништа, само ће време проћи преко наших живота. Нећемо успети ништа да испунимо. Мој отац често уме да каже "Јапанац је све смислио ти само треба да радиш". Мене као дизајнера је то увек вређало, нећу да се помирим са чињеницом да морам да шљакам дизајн. Нећу да дизајн постане шљакaрски посао. Желео бих овим текстом да направим мали бунт у вашим главама да се тргнете и да отпочнете револуцију мисли а не само да радите беспомично, да радите сатима, данима, годинама и упаднете у догму рада. То је желео и велики визионар Стив Џобс, да радите главом, да будете решење а не инструмент рада.

Тргните се, погледајте око себе, ако се не будите са жељом да радите тај посао данас, и тако урадите три дана за редом, мењајте посао, немојте да радите оно што нисте сигурни да волите. Једини прави успех који можете имати је ваше лично задовољство послом којим се бавите.

Ко ради боји се глади

Или како зарадити радом?

Никако. Никада нећете бити задовољни количином новца на рачуну, ето зашто. Увек ћете моћи више, не постоји плафон количине новца који можете зарадити, моћићете још и још. Управо тај осећај моћи зарадити и немоћи постизања ствара фрустрацију и осећај да немате и да сте гладни.

То се мора променити, не кажем да треба престати желети новац али ако желимо да се будимо са осмехом морамо прихватити да немамо и да нам је то што имамо управо одраз нашег рада. Морамо прихватити неке тешке ствари да би нам било лакше. Не желим да икога тешим већ да променим свест о неком богатству, о некој причи да ће нам бити савршено. Таква "животна клацкалица" је удешена да ће вам увек нешто фалити, да никада нећете баш све имати. Да ли желите да имате баш све, па не желите, па што онда то желите? 

Зарадити радом је најтеже, лакше је да вам неко да новац, да га наследите или нађете. Најбоље је радити оно што волиш, радити колико волиш и зарадити колико ти треба (по параметрима из овог поста). Да не бих губио време писајући оно што већ знате одох зарађивати. 

Морате избалансирати животне могућности, морате се мало спустити на земљу, уживати у малим стварима да би вам живот био велики.

На то се палим као шибица

(или дизајн који узбуђује)

Направите облик који избуђује. Будите перверзни у вашем раду. Ништа не привлачи више погледе клијената од производа који подстиче еротску машту. Морате заћи у подсвест, у фантазију свих људи и пробудити њихове примарне нагоне. Играјте се са њиховом сексуалношћу. Никад нисам видео да је неко ружно одреаговао на дизајн шлаше шампањца и његовог врха, али јесте изазвао црвенило на лицима девојака. Вулгарност ће привучи али неће натерати никога да купи производ, управо супротно, отераће га. Наравите прави однос између вулгарног и перверзног, између порно дизајна и еротског дизајна. Треба имати меру и не бити очигледан у својој намери да шокирамо. Подсвест је наш клијент када дизајнирамо перверзно.

Морате пробудити машту вашег клијента, инспирисати га и подстаћи да најинтимније ужива у вашем дизајну. У графичком дизајну се често користи бок жене да привуче пажња посматрача. Често у дизајну реклама  видимо сцене које подстичу/расплињују нашу сексуалну потребу. Па су такве рекламе најчешће и забрањене али су нашле пут до погледа могућег конзументна производа.

Подствест је та коју треба да голицамо да провоцирамо. Примера за добар еротски дизајн имате свуда око вас. Пажњивије гледајте око себе и видећете у каквом перверзном свету живимо. Овај мој текст није ту да шокира већ да заинтригира и покаже чињенице.

Вежба прави савршенство

(practice make perfect) 

Мала јахта као полигон за вежбање кривих површина. Време између два пројекта који вам доносе еgзистенцију посветите вежби и усавршавању својих техника у дизајну. Тако поставите себи задатак који ће вам бити изазов. Очекујте неуспех из прве али после неколико покушаја бићете презадовољни постигнутим и задовољни својим радом. Изазов мој је био у новом плагину који сам користио а зове се T-SPLINEa и рендер који је рађен у ноћном осветљењу V-RAY рендера за Rhinoceros који користим. 

(вежбање T-SPLINEa и V-RAY рендеру у Rhinocerosu)

Не треба ми дизајнер али ми фали даска у глави

Оће то. Често чујемо да негде није потребан дизајнер. Да уши те нису превариле, то нам каже директор када дођеш на разговор за посао. Имао сам ситуацију да се појавим на разговору за посао, не бих о имену фирме, али ћу рећи само да су у области графичког дизајна успешни. Оно што сам ја њима понудио је било 3D моделовање и услуге тог типа. Нису ме разумели, сматрали су да је то непотребно. Додуше хтелу су да пробају, тражили су ми један модел, ја сам им тражио новац, када су чули колико сам мало тражио није им било јасно. Па не наплаћује се то баш толико колико сте мислили. 

Послао сам им део модела да видим да ли су озбиљни око наплате и увидео да нису, нису ме испоштовали али су ме тестирали. Комлетан неуспех за све, они нису добили модел, нису подигли свој дизајн за ту трећу димензију, ја нисам добио посао а ни новац за урађено. Неко није имао слуха за целу причу.

Директори гледају профит, размишљају о платама, о трошковима, али најчешће нису визионари, не разумеју да морају да буду испред времена и да улажу у будућност. Ако запослиш радника који ти тренутно не доноси профит то не значи да га не треба запослити да буде ту и да адаптира своје вештине будућем пословању фирме. Нпр пре десетак година није свака компанија требала да има свог програмера, није им требао, данас је он неопходан, али да га је фирма запослила пре десет година сада би она имала десет година искусног програмера који је довео фирму испред конкуренције за толико. Шта значи да сте испред конкуренције не морам да вам објашњавам. 


Дизајнер може много донети фирми, олакшати проиводњу и њене процесе. Само смањивањем једног шрафа у производу смањујемо цену производа, чинимо га конкурентнијим, лакшим за израду, бржим за израду, смањујемо цену, повећавамо продају, свим овим добијамо већи профит и амортизујемо плату дизајнера. Чист добитак се обезбеђује на дуже стазе. 


Још увек вам директори фали даска у глави, е па ту вам дизајнер не може помоћи.

За који ће нам мој тај дизајн

Па и не треба нам, нећемо сигурно умрети ако дизајн и не постоји. Живот би нам био пун драматичност када се возимо у скупом и бучном аутомобилу. Пун радости када после пола сата устанемо са столице и укочени тражимо где да легнемо а кревет мали. Није проблем то што бисмо стално гледали очајне странице у новинама, нити то што би нам титрало све од боја на сајтовима. Све бисмо то преживели, само питање је до када. Ово је написано саркастично.


Животни век човека би се смањио и у животу бисмо мање уживали, наравно да не морамо да уживамо у животу, али што да не. Да бисмо доказали не доказиво да се без дизајна не може, као ни без воде. Живимо дизајн сваким даном када попијемо ту чашу воде а она не исцури пре него што то урадимо. Он је неопходан и као такав морамо се према њему опходити са дужним поштовањем. Само лајици могу мислити да нам не треба дизајн, таквих лајика на несрећу у Србији има много али није Србија усамљена у количини лајика. 


Дизајн је опет напомињем много више од лепог облика, форме. Није везан толико за естетику колико се мисли али је то зато што нам је та естетика најдоступнија па њу прву видимо, за њу се ухватимо и мислимо да познајемо дизајн. Уствари дизајн познаје нас, зна како да нам буде удобно у столици, да нам буде лепо док гледамо неки аутомобил како пролази. 


Дизајн нас поседује на начине који нам нису докучиви и јасни. Често се запитам колико дубоко то све иде? Осврните се, погледајте око себе, запитајте се ако смете. Дизајн ће купити вас, потрошиће вам све паре из новчаника неки скуп пар ципела, неће вам бити жао али спискаћете последњи динар зато што вам је та ствар лепа, удобна. Како кажу у песми од Хладног Пива: Ништа није скупо, све је бруто и нето, све је забава.


Једно је сигурно дизајн ће надживети све форме и облике култура, све цивилизације, надживеће и човека као оваквог и остаће суверено да влада.

Страх од непознатог

Дизајн једног мотора.

Мој лични страх је везан за цртање мотора, бицикли и чопера. Аутомобили никада нису представљали проблем, цртао сам их са уживањем од када знам за себе. Страх од таквих ствари превазилазим покушајем да дизајнирам управо оно чега се плашим. Кажу да је страх највише изазван непознаницом, незнањем, то такође треба да решимо тиме што ћемо изучити, научити "противника".

Управо из тог разлога сам и почео да вам пишем ово, да и ви нађете начина да превазиђете своје страхове везане за цртање, дизајнирање. Ових дана ћу своју стваралачку енергију да усресредим на један такав страх, страх од мотора. Видећете на блогу колико сам у томе успео.У овоме нећу бити сам, имаћу подршку мог пријатеља који је возио мотор и страствен је бајкер, од њега мислим да сазнам доста тога о моторима и да им некако удахнем "душу".

У моторе се никада нисам разумео, нису ме занимали, од марки мотора знам само оне јапанске, неки италијански и то је то. Возио сам се два пута на мотору, једном на томосу и једном на Хонди од шесто кубика, незаборавно искуство. То моје искуство на мотору није ни приближно довољно да се упустим у озбиљнији дизајн.

Сада када ово пишем почињем да сумњам да ћу уопште успети да урадим такав дизајн којим бих ја био задовољан и опет ево га тај страх. Пробаћу и у томе лежи кључ. Пробати не једном, не два пута, него док не поразите страх и почнете да дизајнирате фантастичне ствари. Већ сам раније покушао тако што сам осмислио серију "чопера", било је то јако надахњујуће и подстицајно за мене и за моју даљу каријеру. Сличан осећај сам имао и када сам први пут "подигао" зидове у AUTOCADU или када сам први пут направио аморфну форму. 

Дечја соба зелена

Једна потпуно реална дечја соба са интересантним принтом и уклопљеним огледалом и ноћним сточићем за девојку (16 год.). Испуњени сви захтеви и жеље клијента.

Дизајн као начин живљења

(дизајнирано функционално - део 1.)

Дизајн у основи треба да нас привуче да нас натера да се ухватимо за један производ, да одаберемо баш тај ентеријер или купимо баш тај магазин. Иза те површне естетске компоненте се крије она главна компонента коју врло често подразумевамо а тиче се саме намене производа, простора а о њој морамо итекако да размишљамо када дизајнирамо. Функција мора бити "испоштована" и ту нема али. Функција је, ако је револуционарна, та која ће померити границе производа.  

Столица може бити нешто најлепше што смо видели али ако не можемо седети на њој она онда и није столица.

Дизајнирати функционално је можда и најтеже, јер само увидети површно функцију производа није довољно. Морамо заћи дубље и размишљати у слојевима, анализирати, изучавати и проналазити право решење. Ниједан дизајн не успева из "прве". Морамо трагати, некада то траје дуже, некада краће. Понекад нам се чини да не постоји то право решење и делимично смо у праву и не постоји.

Често се архитекте/дизајнери занесу, понесе их оно уметничко у њима самима и онда естетска компонента надјача функционалност а онда крајњи корисник има проблем са руковањем/коришћењем производа/простора. Такве ствари некад не можемо избећи али их треба смањити у потпуности и учинити што мање пристутним у коначном дизајну.

Када не испунимо захтев и намену производа, не остваримо функцију, то је највећа грешка у дизајну и не може, не сме се сматрати успешним дизајном. Нико нас не тера да смишљамо рупу у саксији али да пробамо да нађемо неко ново решење можемо и хоћемо - јер ми смо дизајнeри и од нас се то очекује.

ТВ сет за сајам 2009. у Београду

Великих димензија (330 цм.) не може стати на свачији зид али може представити једну игру форме и облика који не виђамо у свакодневници.

"Медена Библиотека"

Осмишљена да подсећа на саће али и да пружи довољно места кориснику за све мултимедијалне уређаје које има.

Клуб сто

Експериментисао сам са формама и поигравао се са сопственом маштом. Врло брзо је настао и овај сто који инспирише свакога на другачији начин.

Библиотека - јарбол

Ова библиотека је представљала велики изазов за мајсторе који су је правили. Потребно је било прецизно исећи медијапан (касније лакиран у високом сјају) и спајати га методом "чешља".

Библиотека

На невероватан начин смо успели да уклопимо чак 4 материјала (фурнир, кожа, универ, ратан) у једну тако малу (дим. ширина 150цм. , дубина 35цм. , висина 150цм.) библиотеку.

Радни простор

Право колоритно освежење, дизајнирано тако да нам радни простор око нас буде инспиративан. ТВ је био захтев клијента и никако није могао бити изузет из осмишљавања овог простора.

Дечја соба

Мали простори некако по "дифолту" буду намењени оним најмањима, решили смо да им тај простор учинимо доступнијим и "већим".

Једно поткровље на Лекином Брду

Модерно решење поткровља али и комбиновање цигле и бетона чини овај простор топлијим и приступачнијим клијенту.

Дизајн као начин живљења

(дизајнирано лепо - део 1.)

Дизајн, дизај, дизајн. Често ћете чути ту реч али шта она заправо значи!?  Покушавају да вам је наметну кроз медије, дизајниран сат, дизајнирана амбалажа, нико не покушава да објасни шта значи већ само да намећу реч да би оправдали већу цену и делимично су управу. 

ДИЗАЈН ЈЕ КУРВА рекли нама на факултету. Бесумично се даје, скупо наплаћује, лако нас задовољава и усрећује.

Дизајн је лепо. Наравно да је и то тачно, јер што би било ко купио нешто што је ружно. Лепо је оно што је у сваком времену лепо, рекла професорка филозофије а Ниче пре ње. Лепо је индивидуално и о томе се не расправља, ипак не бих се сложио у потпуности ни са тим. Лепота је ствар културе, о лепоти се учи и она се прихвата, усваја се временом и интегрише као таква опште прихваћена и у нашим главама. Дизајн је значи ствар културе, образовања, свести о лепом. Осмислити нешто лепо значи удовољити великој већини и њиховом сазнању о лепоти.

Дизајн није само у лепоти. Грешка већине која мисли управо тако. Дизајн је много јача реч, у њу су интегрисане многе друге ,ми их зовемо, компоненте. Можеш бити одличан сликар, цртач, одличан вајар, да имаш одличан укус и да знаш шта је већини лепо а да ипак ниси добар дизајнер. Како? Па дизајн је више од лепог, више од доброг укуса.

У суштини, у бити, дизајна је задовољство корисника, сатисфакција коју има корисник дизајнираног производа. 

Учинити човечанство бољим, срећнијим, ефикаснијим, то је коначни циљ.

Дизајнер би требало да буде човек који ће то да учини могућим а дизајнирани производ да  тај циљ и оствари.

Спаваћа соба за двоје

Представља успешан покушај да се максимално искористи простор и тако учини атрактивним и интересантним.

Тинејџ соба за једног младића

Урађена је у модерном духу, прилагођена жељама и потребама њеног корисника.