Како одузети дизајнеру време

(или како дати упутство дизајнеру?)

Када одлучите са којим дизајнером или агенцијом желите да радите, ваш следећи корак јесте да саставите упутство за дизајнера. Многи долазе неспремни на разговор са дизајнером, импровизују и чекају реакцију дизајнера. Често не знају ни зашто су дошли, криви су по свим тачкама оптужнице.

Дође ми жена заседне и каже ја бих дечју собу. Онда ћути, видим нема вајде, морам ја да питам. Па почнем стандардно, за колико деце је соба, мислим она ће кренути да прича, ма јок. Добијем одговор експлицитног карактера типа број два. Ћути оптужена, ћутим и ја. Видим оће прође радно ми време па наставим. Које су годиште деца, мислим распричаћу је. Ма страшно ни да писне, а малочас сећам се брбљала у деведесет. Наравно није затварала о неким небитним стварима, времену, буранији са пијаце и неком типу на паркингу. Ако је питам још нешто размазићу је и само ћу се намучити касније али шта је ту је, прогутам кнедлу и наставим. Имате дечаке или девојчице или дечака и девојчицу? И тако добијем информацију и идемо у недоглед. Намучи ме само да узмем основне информације а о материалима нисмо ни почели. Каснији дизајн најчешће препуштан мени али ту је када се све завршим да исправља и коригује, стандардно то значи и дупли посао. Поновно моделовање, мењање текстура, рендер. Доста времена се утроши због непричљивости оптужене.

Дупли посао је управо оно што не желимо да нам се деси или да сведемо на ретку појаву. Као дизајнери морамо наше време ценити па бих апеловао на оптужене (клијенте) у овом тексту да нам не приређују тај сценарио.

Дизајнери су као лекари, могу да свој посао ураде како треба само ако имају све потребне информације. Могло би касније доста да вас кошта ако изоставите и најмању појединост.

Циљ упутства за дизајнера је да се дизајнеру да што је могуће више информација о проблему који он својим дизајном треба да реши, без обзира да ли се ради о дизајнирању седишта у аутомобилу или етикети на прехрамбеном производу који ће се обраћати потрошачима у Сједињеним Државама.

Упутство би требало да буде што сажетије како би се избегли неспоразуми. Међутим, немојте оклевати да се емотивно изражавате ако ћете тако боље пренети оно што желите. Формалност понекада може да буде препрека у комуникацији. 

Није тешко ако се поједностави, пишите у тезама. Кратко и сажето. Пробајте да се поставите у улогу дизајнера и да "ослушнете" шта би он хтео да сазна, шта му је потребно за "идеалан" дизајн. У сценариу којем сам имао прилике да присуствујем у више наврата само одузимате време и себи и дизајнеру, можда оптужени има времена на претек, можда му време није битно, можда он своје време не поштује, али дизајнеру је најчешће време јако битно због рокова на другим пројектима. Немојте бити оптужени, издвојите мало времена и припремите се за разговор са дизајнером.

Пример упутства за дечју собу:

• Дечја соба је за двоје деце;
• 6 година је девојчица и од 10 година дечак;
• Волела биx ако би могао да се смести кревет на спрат;
• Да се некако интегрише у кревет плакар;
• Плакар треба да има по две фиоке за свако дете;
• Не треба качење у плакару већ само полице;
• Кревети да буду мало шири (душек 190x110 по мери)
• Све може да буде од универа (ограничен буђет пожељно знати цифру)
• Потребан један радни сто дужи да могу двоје да седе;
• Боје су комбинација розе за девојчицу и зелена за дечака, може и нека дрвна текстура;
• Да се на зиду остави места за WII конзолу а да има места да се играју;
• Да се сместе и два лејзи бега, и доста кутија за играчке;