Некада давно мисао је била на цени. Некада давно је постојала филозофија. Некада давно, a није било баш толико давно, мисао филозофа није остала неважна а камоли глупа или непромишљена. Некада давно су се људи ценили, не због тога колико имају богатства већ колико су мудро беседили.
Сада су се ствари промениле. Како?! Па сада се више вреднују "шљакатори", људи који оду у Немачку на градилиште одраде девет месеци, радећи сваким даном десетак сати дневно са само недељом слободном. Такви људи дођу са новцем и вреднују се у друштву као неко ко је постигао нешто, уствари они и јесу постигли нешто, имају свој стан, ауто, одлазе на зимовања итд.
Ништа нам не вреди да седимо и мудрујемо цео дан, да будемо "умни" људи. Тако нећемо постићи ништа, само ће време проћи преко наших живота. Нећемо успети ништа да испунимо. Мој отац често уме да каже "Јапанац је све смислио ти само треба да радиш". Мене као дизајнера је то увек вређало, нећу да се помирим са чињеницом да морам да шљакам дизајн. Нећу да дизајн постане шљакaрски посао. Желео бих овим текстом да направим мали бунт у вашим главама да се тргнете и да отпочнете револуцију мисли а не само да радите беспомично, да радите сатима, данима, годинама и упаднете у догму рада. То је желео и велики визионар Стив Џобс, да радите главом, да будете решење а не инструмент рада.
Тргните се, погледајте око себе, ако се не будите са жељом да радите тај посао данас, и тако урадите три дана за редом, мењајте посао, немојте да радите оно што нисте сигурни да волите. Једини прави успех који можете имати је ваше лично задовољство послом којим се бавите.
Нема коментара:
Постави коментар