(дизајнирано функционално - део 1.)
Дизајн у основи треба да нас привуче да нас натера да се ухватимо за један производ, да одаберемо баш тај ентеријер или купимо баш тај магазин. Иза те површне естетске компоненте се крије она главна компонента коју врло често подразумевамо а тиче се саме намене производа, простора а о њој морамо итекако да размишљамо када дизајнирамо. Функција мора бити "испоштована" и ту нема али. Функција је, ако је револуционарна, та која ће померити границе производа.
Столица може бити нешто најлепше што смо видели али ако не можемо седети на њој она онда и није столица.
Дизајнирати функционално је можда и најтеже, јер само увидети површно функцију производа није довољно. Морамо заћи дубље и размишљати у слојевима, анализирати, изучавати и проналазити право решење. Ниједан дизајн не успева из "прве". Морамо трагати, некада то траје дуже, некада краће. Понекад нам се чини да не постоји то право решење и делимично смо у праву и не постоји.
Често се архитекте/дизајнери занесу, понесе их оно уметничко у њима самима и онда естетска компонента надјача функционалност а онда крајњи корисник има проблем са руковањем/коришћењем производа/простора. Такве ствари некад не можемо избећи али их треба смањити у потпуности и учинити што мање пристутним у коначном дизајну.
Када не испунимо захтев и намену производа, не остваримо функцију, то је највећа грешка у дизајну и не може, не сме се сматрати успешним дизајном. Нико нас не тера да смишљамо рупу у саксији али да пробамо да нађемо неко ново решење можемо и хоћемо - јер ми смо дизајнeри и од нас се то очекује.
Нема коментара:
Постави коментар